Чак 93 одсто жртвама овог синдрома су жене

Осећај као да нам је управо урађена операција на отвореном срцу без анестезије, да је планета за тренутак престала да се окреће, да смо само статисти у неком ружном сну који ћемо отрести са врхова трепавица са првим зрацима јутарњег сунца и да смо уронили у ледене иглице Атлантика – само су неке од метафора којима се служе особе када описују таласе туге који преплављују пределе душе после љубавног раскида. А када лекари илуструју сву величину бола после краха љубавне везе онда обично истичу податак да чак три одсто свих инфаркта отпада на тзв. синдром сломљеног срца.

Све су то разлози због којих стручна јавност са пажњом прати рад научника са Универзитета у Регензбургу у Немачкој који су установили које се мождане супстанце луче након изненадног губитка партнера или прекида дугогодишње везе и дошли до закључка да ће одговарајућим блокаторима ових супстанци моћи да се спречи појава симптома депресије и анксиозности. Испитивање којим руководи др Оливер Бош урађено је на групи малих пољских мишева, чији је нервни систем сличан људском и који су, за разлику од 95 одсто сисара, у дуготрајној „емотивној” вези са партнером.

Бош је одвојио групу мишева од њихових партнера, посматрао њихове реакције и установио да су све лабораторијске животиње показивале „јасне знаке депресије”, а анализа њиховог неурофизиолошког статуса показала је да је ниво кортикотропина – хормона који се излучује у стању стреса – био повишен код свих мишева. Лабораторијским мишевима потом је дато одређено једињење којим се блокира лучење ове супстанце и они више нису показивали симптоме анксиозности и депресивности „што сугерише да би на сличан начин и код људи могао да се превазиђе проблем губитка блиске особе”, истакао је др Оливер Бош. О значају овог открића довољно говори податак да су кардиоваскуларна обољења водећи узрок смртности у женској популацији и да неколико процената свих инфаркта отпада на синдром сломљеног срца.

Иако је синдром сломљеног срца у речнику симбола већине особа друго име за емотивну катастрофу „чернобилских” размера, лекари ово стање називају стрес-кардиомиопатијом. Др Александар Срећковић, специјалиста интерне медицине, објашњава да је раскид љубавне везе доминантан узрок синдрома сломљеног срца, али додаје да ово стање може узроковати и велики стрес као што су смрт или фатална болест блиске особе и(ли) нека драматична вест која наш живот мења за 180 степени, изазивајући снажну емотивну турбуленцију. То превелико узбуђење доводи до тренутне парализе срца, а хормони адреналин и норадреналин, који се излучују у веома великим дозама, блокирају рад леве срчане преткоморе, па она више не пумпа крв у аорту. Из разлога непреводивих на језик научне логике, полна статистика сведочи да је чак 93 одсто „жртава” синдрома сломљеног срца – женског пола. Искуство кардиолога говори да је овај синдром најчешћи код жена у менопаузи, када је смањено лучење естрогена, хормона који штити срце – многима од њих срце је „препукло” због губитка партнера, родитеља или детета, иако већина у својој медицинској историји није имала кардиолошка обољења. Међутим, синдром сломљеног срца уписан је и у здравствени картон двадесетогодишњакиња након емотивно трауматичних догађаја.

Наука о души одавно је установила да су депресивне особе више изложене ризику од срчаних обољења, а резултати студије Медицинског факултета у Питсбургу недвосмислено сведоче да су артерије особа које носе претешко бреме туге дупло више оштећене у односу на оне особе које нису имале депресивне епизоде, а оштећене артерије су неуроанатомско „предворје” инфаркта.

У медицинском речнику „сломљено срце” није еуфемизам за срчани удар, иако његови симптоми (мучнина, отежано дисање, бол) „имитирају” инфаркт. Основна разлика је у томе што срчани удар проузрокује зачепљење крвних судова, због чега је проток отежан а срчани мишић слаби, док код синдрома сломљеног срца пацијенти не морају имати никаквих зачепљења или проблема с крвотоком – уместо тогадолази до привременог слабљења срчаног мишића због „предозирања” хормонима. Када је реч о клиничким разликама, „сломљено срце” може да се у потпуности опорави и врати у нормалан рад, док после срчаног удара здравствени статус „шефа крвотока” више никада није исти. Лекари истичу да се синдром сломљеног срца успешно лечи, уколико се особа на време обрати лекару и постави права дијагноза. Психолози ће додати да се сломљено срце најбоље лечи – новом љубављу.

Катарина Ђорђевић

Postavio Ptica u Sreda, 10 Decembar 2008 (21:25:10) PST (129 puta pročitano)

[ Administracija ]