U Vojvodini su ljudska prava najzaštićenija
Četvrtak, 18 Decembar 2008 (22:27:19) PST

Postavio Ptica

Državna administracija i dalje je kost u grlu srpskim građanima koji sa birokratijom i često sa ličnim nevaspitanjem službenika ne uspevaju da izađu na kraj ni uz pomoć ombudsmana. Tokom prve godine rada, zaštitniku građana Saši Jankoviću javilo se oko 4.000 građana. Najčešće pritužbe su da državni službenici u velikom broju otaljavaju posao bez namere da razreše problem. Građanin i dalje ostaje nemoćan i pred svojom pravnom mukom i pred državom koja je ne razrešava

Iako je po (edited)onu MUP dužan da pruži obezbeđenje i zaštitu svima koji rade u ovoj kancelariji, pa i građanima koji dolaze, takvu zaštitu ni posle više od godinu dana ova kancelarija nema. Prostor u Ulici Milutina Milankovića na Novom Beogradu, koji je Vlada dala ombudsmanu, u takvom je stanju da je MUP, nakon uvida, napismeno obavestio ombudsmana da nisu u stanju da bilo kome garantuju bezbednost jer su prostorije za to nepodobne i neuslovne.
- Ne želim da iko pomisli da se žalimo na građane, samo iznosim činjenicu da je do sada bilo pet-šest fizičkih napada na zaposlene i prisutne građane. Posle najnovijeg, jedan naš radnik je na bolovanju zbog pretrpljenog straha i stresa, a mi više ne radimo u toj prostoriji, već isključivo u Palati „Srbija”. Razumemo da građani dolaze kod nas frustrirani nemogućnošću da u dužem vremenu reše svoj problem, ali minimum bezbednosti mora biti obezbeđen - kaže Janković.

Šta na sve to kaže premijer Mirko Cvetković koji bi trebalo da vam bude desna ruka?
-Pre više od tri sedmice tražio sam sastanak sa predsednikom Vlade i uprkos (edited)onskoj obavezi da me primi u roku od 15 dana, još, nažalost, čekam na taj razgovor. Time što smo ustanovili ombudsmana nismo rešili pitanje ljudskih prava u Srbiji kao što neko može da pomisli. Mi imamo svoj budžet, ali zavisimo od toga koliko će nam našeg novca pustiti Ministarstvo finansija, što potire nezavisnost ove institucije. Tražiću od premijera da se prekontroliše ko koristi državni prostor jer su mnogi državni organi zaposeli neka zdanja mimo odluke Vlade.

Nemate prostorije, dovoljan broj zaposlenih, bezbednost, niti finansijsku nezavisnost, pa ste u poziciji fikusa kao demokratskog ukrasa - zašto onda ne podnesete ostavku?
- Ako je neko pomislio da će u meni imati instituciju fikusa, grdno se prevario. Ono što me ohrabruje da sve ovo ima smisla jeste da smo postupcima koje smo okončali uspeli da dovedemo do poboljšanja situacije za neke konkretne građane. Broj predstavki rastao je do pre tri meseca, sad se drži na prosečnih 340, što je ispod naših očekivanja i pozivam građane da nam se obrate, mada nas 20 ne možemo da pokrijemo celu Srbiju. Razmišljamo o otvaranju kancelarije za Preševo, Bujanovac i Medveđu, što će povećati broj pritužbi. Ostavku ću podneti kad vidim da moj rad ne dovodi do poboljšanja. Sa ovim teškoćama sam računao i za sada sam daleko od tog poteza jer moja borba nije uzaludna.

Kakvu sliku Srbije u oblasti poštovanja ljudskih prava stvaraju pritužbe koje dobijate, a među kojima je čak trećina na rad sudova, iako za to niste nadležni?
- Upadljiva je neujednačenost nivoa zaštite prava građana, a to zavisi od mesta u kome žive. Nivo ostvarivanja ljudskih prava u Vojvodini znatno je veći u odnosu na jug Srbije, da ne pominjem Kosovo, povodom kojeg je jedan državni organ uskratio pravo na socijalnu pomoć jednom povratniku samo zato što se nije vratio organizovano, već samostalno. Takođe, video sam da se stavovi uprava u različitim gradovima razlikuju. To je nejednakost i po teritorijalnom principu, i po suštini prava koje se daje ili osporava. Još je veća nejednakost između građana i pripadnika neke marginalne grupe kao što su Romi, invalidi, posebno stare osobe sa invaliditetom, samohrane majke…

Navedite nam neki konkretan primer.
- Ilustracije radi, navodim primer trudnice koja već ima troje dece. U dogovoru sa suprugom posvetila se materinstvu, ali u GSP ne može da dobije povlasticu za nezaposlene, jer joj traže potvrdu da je prijavljena na biro za nezaposlene, gde ne može da se prijavi jer hoće da bude samo majka. Kad imamo drastične razlike između univerzitetskog profesora i onoga ko živi ispod Mostarske petlje, ne možemo govoriti o humanom društvu ni o načelu socijalne pravde.

Neljubaznost, vređanje na nacionalnoj osnovi…
Među tipičnim pritužbama građana, prema Jankovićevim rečima, jesu one koje se odnose na neljubaznost prilikom izdavanja ličnih karata i pasoša. Zatim brutalna i nepravična primena (edited)ona, nereagovanje policije na porodično nasilje ili na vređanje na nacionalnoj osnovi među komšijama…
- Događa se da policija nepravilnim putem sazna podatak zaštićen bankarskom tajnom pa se propis tumači nepravilno po građanina, ali MUP najbrže koriguje svoje propuste. U centrima za socijalni rad, prema pritužbama, nema dovoljno sluha za individualizaciju problema. Ili, stanovnik jednog sela stalno dobija enormne telefonske račune i ne može da dokaže da nisu njegovi jer tamo nema analogne centrale, zbog čega on ima pravo da se žali, ali u stvarnosti to pravo ne može da ostvari - kaže Janković.

Državna uprava najgora
Ombudsmanu Jankoviću do sada se obratilo oko 4.000 građana, a podneto je 1.330 pritužbi, od kojih je 590 odbačeno jer za njih nije bio nadležan. Najbrojnije su pritužbe na nekorektno ponašanje administracije koja vodi preduge, nelogične, birokratizovane i maliciozne postupke u kojima se gubi suština, a građani izlažu bespotrebnom naporu, što se zove „loša uprava”. Svaka treća pritužba se odnosi na ovaj problem. Oko petina pritužbi je iz oblasti socijalnih i ekonomskih prava, ali ima pritužbi na kršenje prava deteta (40), pritvorskih i zatvorskih prava (30), prava manjina (15) ili prava invalida (10).

Na koga se najviše žale građani
Najviše je pritužbi na rad PIO fonda, MUP-a, Ministarstva rada i socijalne politike, centara za socijalni rad koji su pod nadzorom ovog ministarstva, zatim na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja…
- Naravno, nisu sve pritužbe opravdane. Ohrabruju primeri, poput Fonda PIO, u kojima smo pokrenuli mehanizam unutrašnje kontrole, pa sada sami ispravljaju svoje greške. Često nam se obraćaju ne zato što odluka uprave nije bila nepravilna već je postupak vođen tako da je kod građanina stvoreno osećanje nepravde. Tu od organa vlasti tražimo da poboljša komunikaciju s ljudima o čijim pravima i obavezama odlučuju - kaže Janković.

Blic